IGRA “VELIKIH” BROJEVA

“Space: the final frontier. These are the voyages of the starship 16x8x23x. Its life-long mission: to explore strange new worlds, to seek out new life and new civilizations, to boldly go where no man has gone before.”

Kapetanov dnevnik, 1005 nedelja od osnivanja benda, 598 nedelja od njegovog raspuštanja u zimu 1999. i 14 i po nedelja od ponovnog okupljanja u proleće ove godine. Uf, koliko brojeva. Zamislite kada bi se sve ovo “pretabalo” u minute ili sekunde. Tada bi to bila “igra velikih brojeva”. Ko sme da kaže da ovako nije?

Bend se nakon proživljenih burnih devedesetih nekako neslavno raspao. Razmirice su kulminirale u studiju dok smo radili na pesmama do kojih je svima toliko stalo, da tolerancije nije bilo nimalo. I to je uvek bilo tako za nas – ili nismo ili jesmo. Do koske. Ono što je ostalo da “visi u vazduhu” nakon razlaza je osećaj nedorečenosti, osećaj da “posao još nije završen”. Dakle, ono što nas je okupilo nakon više od 4000 dana je prvenstveno želja da sviramo ponovo zajedno, da stvaramo nove pesme, a pomalo i da ispravimo sliku o onome što smo ostavili za sobom, prvenstveno u diskografskom smislu. Naša “ključna” izdanja nisu izašla na formatu koji je poslednjih petnaestak godina bio diskografski standard. To je razlog zašto se paralelno sa našim povratničkim nastupom  pojavio dvostruki CD “Bubanj bas gitara i glas”.

Reakcije nisu izostale i to nas raduje. Krenuli smo i sa koncertima. Posle LONG NIGHT Festivala u Domu omladine Beograda, usledio je ARSENAL FEST u Kragujevcu. Prirodno – ni na koncerte reakcije nisu izostale. Biće nastupa još, a nakon snimanja novog materijala i početka sezone u zatvorenom planiramo i dosta zbijeniji raspored. Ima, kao i uvek, i nekoliko ograničavajućih okolnosti budući da je Acko trajno nastanjen u Beču, što znači da za svaku aktivnost u startu moramo da savladamo nekih 600 kilometara razdaljine.
Elem, mnogo je vremena proteklo otkad smo napravili prvu probu 13.marta 1992. u garaži našeg prijatelja Duleta Beljina u Staroj Pazovi. Tada smo Gale i ja “delili” njegovo HH pojačalo. Ovog puta nam je u pomoć ponovo priskočio jedan Dušan. Kod Duke Ivančevića smo imali probe na kojima smo se spremali za naše prve povratničke nastupe u Beogradu i Kragujevcu. Ovog puta oprema je FULL. Olakšavajuća okolnost s obzirom da je trenutno od nas četvorice samo jedan član trajno nastanjen u Staroj Pazovi.

Povratak su pomogli svako na svoj način i Mikica, Siniša, Bojan, Peđa, Nebojša, Ljilja, Srđan, Vule, Aleksandar, Maja, Mirna i Milena, Slavko, Duka, Jelen, te članovi naših porodica i najbliži prijatelji. Koristim ovu jedinstvenu priliku da im se zahvalim u prvom blogu.

P.S.
Možda BLOG na sajtu i nije bio baš najsjajnija ideja, ali će kao i neki drugi sadržaji u nekoliko narednih meseci sigurno biti deo ovog “jedinstvenog mesta na vebu”. Nadam se da će biti prilike i povoda da vam se na ovom mestu obraćaju svi članovi benda. Jednom prilikom, krajem osamdesetih Dušan Kojić-Koja je rekao otprilike ovako: “Meni je Bijelo dugme kao “Dinastija”, zanima me šta će se desiti i pratim sve epizode. Mislim da drugi ljudi baš zato kupuju njihove ploče.” Danas ploče ne kupuje gotovo niko, ali mi imamo ideju da na jesen izdamo gramofonsku ploču. Zato bez obzira na to da li i koliko volite Disciplinu, Dugme ili Dinastiju, pratite dešavanja na našem sajtu!

Vuk Popadić

1 comment

  • xavier 03/07/2011

    nisam znao do veceras ni da imate site. i to kakav – odlican.
    nadam se zanimljivim postovima na vasem blogu. mogli bi jedino da postavite jos neki video. biografija? pretpostavljam u pripremi :) )) i nadam se nekim materijalima iz devedesetih, da shvate posetioci da niste od juce!
    srecno.

    Respond

Post a Reply