Druga faza: 1996.-1999.

Kraj 1995. i početak naredne godine su bili dosta turbulentni za 16x8x23x. Acku i Vuku su se na kratko pridružili dugogodišnji prijatelji i saradnici na projektima van matičnog benda – Vasilije Mehandžić (bas gitara) i Aleksandar Savić (gitara), dok je Acko privremeno gitaru zamenio bubnjarskim palicama. U decembru 1995. bend u ovom sastavu održava jedini nastup u novosadskom Pozorištu mladih koji osim nekoliko nestanaka struje prekidaju i “organi javnog reda”. U januaru bend radi na uobličavanju materijala za maksi singl čiji je radni naslov bio “Pet teških komada”, ali se pesme snimljene za tu priliku ( Crno žuto plavo belo, Ono što mi treba, Sveti dečak, Šta sam to učinio i Životinje) pojavljuju na nosaču zvuka tek kao deo albuma “Prove(t)riti glavu” koji izlazi u martu 1997. Prisustvo novih ljudi u bendu se očituje ponajviše pojedinačnim uticajima na sam zvuk pesama. Sašina muzika za Crno žuto plavo belo, te Vasilijeva za Životinje, kao i rad kompletnog benda na aranžmanima pesama, te kao kruna saradnje – jam session u Šta sam to učinio, obogaćen pojačanjem za tu priliku oličenom u liku i prstima klaviriste Vladimira Morica, pokazuje novo lice benda. Završetak snimanja i miks navedenih pesama u novosadskom Studiju M, označavaju i kraj postave u kojoj je 16x8x23x najkraće delovao, tek nešto više od 30 dana.

Draganac i Gale se vraćaju u grupu i u tom sastavu 16x8x23x radi do odlaska Dragana Jovanovića na odsluženje vojnog roka u septembru 1996. Taj period će se pokazati kao vrlo plodan po pitanju svirki, kao i rada na materijalu koji će kompletirati sadržaj drugog albuma. Draganac daje značajan doprinos u kreiranju pesama Tautologija i Bonus#1 prvi put osmišljavajući u potpunosti bubnjarske deonice, dok Gale donosi stihove koje će Vuk uobličiti u ono što će kasnije postati konačna verzija teksta za Tautologiju. Konačno Acko i Vuk u do tada uobičajenom načinu rada na pesmama pišu Naslov i On. Ideju za sadržaj pesme Naslov, Vuk dobija od njegove sestre Mikice. Problematičan odnos izdavača prema bendu se nastavlja i odugovlačenje sa zakazivanjem termina za snimanje preostalih pesama “kumuje” tome da se 16x8x23x ponovo nađe u studiju bez bubnjara pošto se konačno zakazani termini u studiju “preklapaju” sa drugom nedeljom Dragančevog boravka u VJ. Acko ponovo seda za bubanj i maestralno “završava posao” odsviravši tako na kraju ceo album u ulozi bubnjara, te nakon Galetovog basa usnimava gitare za preostale pesme i jedan od dva vokala u pesmi Naslov (drugi, jer je prvi naravno Vukov). Milan Radonić (ex Gymnastics) je iako je već zvanično bio imenovan za novog bubnjara, na albumu snimio samo prateći vokal u pesmi On. Do objavljivanja albuma u proleće naredne godine bend kreće na još jednu seriju koncerata, ponovo potvrđujući izuzetan koncertni potencijal i uživo “briše” na snimku mnogo očiglednije razlike u zvuku između materijala koje je sastav objavio na svoja dva jedina dugosvirajuća izdanja.

Pregovori sa Metropolisom oko objavljivanja drugog albuma su bili dugi i iscrpljujući za bend. Konačno, promocija albuma se zakazuje za mart 1997. i dvodnevni Metropolis Records festival koji je trebao da okupi sve ekskluzivce ove kuće na jednom mestu. U tom trenutku spisak učesnika je delovao impresivno kao i sama scena uostalom – KKN, Veliki prezir, Block Out, Bjesovi, Sunshine, Džukele i Van Gogh su samo neka od najzvučnijih imena. Festival se naprasno otkazuje, a album “Prove(t)riti glavu” se pojavljuje samo u formatu audio kasete (MC) što se odražava na prisutnost benda na radio stanicama od kojih je u prethodnom periodu imao najznačajniju podršku. Stvari ne stoje bolje ni po pitanju video spotova koji bi trebali da poguraju priču u željenom pravcu. Čelnici kuće, nakon slabije prodaje albuma nekoliko bendova u koje je uloženo dosta novca odlučuju da se fokusiraju samo na najtiražnije sastave, što 16x8x23x dovodi u bezizlaznu situaciju. Bend ima izdanje, ali u formatu koji radio stanice više ne emituju, od izdavača ne stiže obećavana podrška pa se sastav odlučuje da “žrtvuje” album i u septembru 1997. proglasi jednogodišnju pauzu u radu kako bi Acko i Vuk odslužili vojni rock i po povratku iz VJ započeli rad na novom albumu. Period između marta i septembra su iskoristili za još jednu seriju svirki po Vojvodini i nastup na BG Rock Festu u Domu Omladine Beograda, kao i da sa Žarkom Anđelićem snime video klip za poklon pesmu sa albuma naslovljenu sa “Bonus #1″. Spot je izmontiran po Vukovom i Ackovom odlasku u VJ, te su ga oni premijerno gledali svako u svojoj kasarni.

Po povratku iz Vojske Jugoslavije u septembru 1998. bend počinje ispočetka, ovog puta u postavi Vuk Popadić – vokal, Acko Zarić – gitara/bas, Saša Savić – gitara/bas i Dragan Jovanović – bubnjevi. Nakon serije proba i rada na novim pesmama bend krajem februara 1999. kreće na nešto što je trebalo da bude mini turneja od osam koncerata, ali nakon prvog nastupa u novosadskom Chamelotu sa sastavom URGH! Acko iznenada biva mobilisan, a nekoliko nedelja kasnije počinje i bombardovanje SRJ.

Usledila je nova pauza.

Nakon završetka bombardovanja bend se odlučuje da za drugu polovinu novembra zakaže odlazak u studio i snimanje materijala za ono što će se na samom isteku kalendarske godine pojaviti kao CD Maxi Single “Drum i bus”. Tokom snimanja pesama “Kokni Cockney”, “Doktor E”, “Anatomija” i “Bubanj bas gitara i glas” dolazi do u tom trenutku nepomirljivih kreativnih razmimoilaženja unutar grupe i 16x8x23x zvanično prestaje da postoji 8. decembra 1999.



PRVA FAZA: 1992. – 1995.
NOVI POČETAK: 2011.