XZ

Broj 8, jul 1997. Intervju: Vuk Popadić, Šesnaest osam 23

SVI SMO MI HOBISTI

...Nisam u fazonu da treba da idemo ulicama i deremo se „Živeo vinil!“, ali bi taj dečiji san bio zaokružen da imam svoje albume u tom formatu i da mogu da ih stavim pored Discipline, Brejkersa i nekih drugih, za mene bitnih ploča…

Od izlaska albuma „Prove(t)riti glavu“ grupe Šesnaest osam 23 iz Stare Pazove (za Metropolis records ) prošlo je nekih pola godine, a to solidno izdanje je na dobrom putu da se ubajati pre nego što ga publika otkrije. Pošto se u pogledu njegovog kvaliteta potpuno slažem sa ocenom Vladimira Stakića, iznetom na omotu, a ne bih da prepisujem, ovog puta ću vas poštedeti mini – recenzije u uvodu i odmah preći na manje. Više standardni set pitanja izvučenih iz kolekcije „YU rock, sezona 91 – 97“.

XZ: Kaseta vam je poodavno izašla, a još nema nijednog spota, nije bilo ni promocije… Je l to neki novi vid kampanje?

Vuk: Nema ni kompakt-diska, na znam ni kad će se pojaviti, a još nismo uradili ni prvi spot. Tako da trenutno gostujemo po radio-stanicama i uvežbavamo se po ne znam koji put. Spremamo se da radimo koncerte, desetak ih je isplanirano i načelno dogovoreno za ovo leto, tako da pokušavamo da celu priču oko ovog izdanja pokrenemo na jedan normalan način… Nov nam je bubnjar a ne kampanja. On je svirao u grupi Gymnastics iz Rume, koja više ne postoji. Tako da se, pošto smo mi iz Stare Pazove sad jurimo za probe, pa smo čak i neke nove pesme uradili, iako uopšte ne znamo šta s njima. Uglavnom, vrtimo se u krug još od novembra, kad smo završili snimanje.

XZ: Prvi album 16 pesama, drugi ima 8. Šta će biti s trećim, koji bi trebalo da ima 23, kad je i ovo tako teško postaviti na noge?

To ćemo najverovatnije napraviti po principu nekakve kompilacije starog i neobjavljenog materijala, ne zato što je problem napraviti 23 pesme nego što je to ipak malo pretenciozno. Naše pesme traju tri do pet minuta, što znači da bi to trebalo da bude dupli disk s nekih dva sata gitarske muzike. Ne znam koga bi to ovde zainteresovalo i ko bi podržao takav poduhvat. Nije, dakle problem u materijalu i idejama, u tome ne oskudevamo.

XZ: Otkud uopšte ta ideja da se broj pesama na albumima poklapa sa imenom grupe? Pretpostavljam da niste prvo imali 47 pesama, pa onda dali ime bendu?

Naravno. Prvo smo nadenuli ime bendu, a posle se ta ideja pojavila u nekoj priči. I pošto je Acko( gitarista op. V.S.) totalna paljevina, i tome pristupa otprilike na način na koji Nikola iz Block Out-a svira solo, istovremeno budžeći potenciometre na pedalama i kriveći se, on misli da je to super ideja, da tu sad može svašta da se snimi i već je izmaštao treći album, tako da ga uopšte ne interesuje šta se sa ovim dešava. On bi sad uvodio nove instrumente i smišljao nova produkcijska rešenja. A ja se slažem da to u principu jeste zanimljivo, ali je veliko pitanje koliko je u trenutnim uslovima ostvarivo.

XZ: Koliko je taj sukob dva ego-tripa u jednom bendu produktivan?

Mislim da je u nekom konceptualnom smislu on bio uspešniji od mene na prvom albumu, mada se meni dan –danas te neke iščašene ideje u tekstovima sviđaju i imam u planu da kad-tad objavimo dupli LP na vinilu, koji bi u opremi imao album sa stripom za svaku pesmu. To bi radili iz nekih krajnje ličnih pobuda, kao stvar za koju smo vezani i koju hoćemo da isteramo, jer smo oba albuma radili sa skrivenom idejom da budu objavljeni na vinilu. Ja nemam odnos prema kompakt-disku kao prema prikladnom nosaču zvuka. Nekako ga neozbiljno slušam, ne doživljavam ga kao ploču. Verovatno zato što smo oodrasli slušajući ploče naših roditelja: funk, soul, Acko je slušao hard-rock, to je njegov ćale svirao… i imali smo neke kolekcije ploča koje su prijatno krckale, tako da smo se navikli na to. Nisam u fazonu da treba da idemo ulicama i deremo se „Živeo vinil!“, ali bi taj dečiji san bio zaokružen da imam svoje albume u tom formatu i da mogu da ih stavim pored Discipline, Brejkersa i nekih drugih, za mene bitnih ploča. Dok to ne objavimo, nećemo se smiriti. Makar imao 35 godina i bavio se nečim sasvim drugim, jednog dana ću to uraditi.

XZ: Nečim sasvim drugim?

Pa, problem je u tome što smo svi mi koji se u ovoj zemlji bavimo rock n rollom – hobisti. Ne možeš reći da se time ozbiljno baviš ako ne možeš ni da se pokriješ za to veče kad odeš da sviraš u Vršac ili Negotin…

XZ: Za paštetu i putne troškove?

Sjajne su paštete, ali nije lako živeti s tim da se posle pet godina nisi pomerio, a ne vidi se ni da li ćeš se ikad pomeriti. To je ključni razlog zbog kog nam rock n roll ne valja.

Vladimir Stakić