Za datum osnivanja 16x8x23x uzima se 13. mart 1992. godine kada je bend napravio prvu probu.
Prvu postavu su činili Zoran Galečić (bas), Mihajlo Narandžić (bubnjevi), Aleksandar Zarić (gitara) i Vuk Popadić (glas). Na premijerni nastup se nije čekalo dugo – već 2. aprila 1992. u novosadskom klubu “Rockoteka” su svirali kao predgrupa punk rock sastavu TETANUS. Dva dana kasnije usledio je novi nastup, a pre prvog koncerta pred domaćom, staropazovačkom publikom svirali su još osam puta na različitim uglavnom grupnim, svirkama po Vojvodini pokazujući od samog starta ambiciju da ne deluju samo na lokalnom nivou.
Poslednja subota u junu je bila dan na koji su organizovali staropazovački debi. Svirka koju su sami organizovali na otvorenom je osim uspeha kod publike, donela i prvi susret sa braćom Jakšić – Mićom i Predragom, koji su tada vodili izdavačku kuću Carlo Records. Video zapis sa koncerta je ubedio članove benda da je vreme da odu u studio i da zabeleže ono što će kasnije biti sadržaj njihovog vinilnog prvenca, 7″ EP-a naslovljenog imenom grupe. Nakon dve nedelje priprema 16x8x23x odlazi u studio Kazablanka i snima “Moja mama šnicle tuče”, “Kanibalistički song” i “Gasnu komoru”. Pomenute pesme su svoj život na beogradskim radio stanicama započele gostovanjem članova benda u tada popularnoj emisiji “Rockolada” koju je u to vreme vodio Jugoslav Pantelić na Studiju B. Prva pesma koja je zaslužila status hita bila je “Moja mama šnicle tuče” koja je punih 6 meseci provela na top listi emisije “To je samo Rock ‘n’ roll” na Drugom programu Radio Beograda.
Ipak, za bend se zapravo ozbiljnije čulo tek kada su nastupili na rasprodatom “Carlo Records festivalu” u prepunom KST-u 31. oktobra 1992. 16x8x23x je nastupao prvi na festivalu čiji je line-up bio presek aktuelne scene – Overdose, Budweiser, Dža ili bu, Direktori, te Plejboj, kojima je to bila prva svirka uopšte. Dobar nastup im je doneo i poziv za prvu samostalnu svirku pred beogradskom publikom samo desetak dana kasnije – 11. novembra u KST-u. Kraj godine donosi i prve nastupe po Šumadiji, kao i učešće u snimanju band aid projekta “Vojvodina Calling” kao odgovor novog talasa vojvođanskih bendova na u medijima odlično promovisane “Brze bendove Srbije”. Turneja “Vojvodina Calling” je povela bend na prvi ozbiljan niz koncerata diljem Vojvodine u društvu bendova kao što su Eva Braun, Generacija bez budućnosti, Instant karma, Gluve kučke i drugi. Poslednji koncert na turneji, u februaru 1993. u KST-u je predstavio band u punoj snazi. Još uvek srednjoškolci 16x8x23x su tokom turneje, na kojoj su po mnogima ostavili najpovoljniji utisak, prikupili onu dozu samopouzdanja i drskosti koja im je možda nedostajala za iskorak u prvu ligu domaćeg rokenrola.
U maju iste godine im izlazi debitantsko izdanje, a nešto kasnije gostuju na promociji kasetnog izdanja “Unplugged” sastava Eva Braun u Muzeju Jugoslovenske Kinoteke. Početak još jednog radnog letnjeg raspusta ih dovodi u takmičarsku konkurenciju Palilulske Olimpijade Kulture, čije se polufinalno veče održalo u Dadovu. Frenetičan nastup i sjajna reakcija publike koja je poustajala sa svojih mesta u sali legendarnog beogradskog amaterskog pozorišta im donosi plasman u finale.
Finalno veče se održalo na stadionu Tašmajdan pred oko 8000 posetilaca, a osim 16x8x23x finalisti su bili i Kristali, Dead Ideas, Groovy Chickadee i Jarboli. Sada već standardno sigurna i upečatljiva svirka, kao i “najoriginalniji zahvat u oblasti žanra” kako je žiri u sastavu Dragan Ambrozić, Uroš Stojanović i A.S. Janković obrazložio kriterijum po kojem se sudilo o kvalitetu učesnika, im donose pobedu na poslednjem izdanju ovog tada prestižnog takmičenja.
Nagradu je predstavljalo snimanje dve pesme u studiju Akademija i u toku avgusta meseca je bend zabeležio numere “Miloš Šestić” i “Sivilo šume”. Produkciju su radili Žika i Jovec, a to su ujedno i jedini studijski snimci koje je bend napravio a nikad ih nije objavio.
Septembar 1993. donosi razlaz sa diskografskom kućom Carlo Records, jedinom izdavačkom kućom u Srbiji koja je u to vreme objavljivala izdanja svojih ekskluzivaca na vinilu, koja zahvaljujući političkom angažmanu Miodraga Jakšića u novom sazivu Skupštine Srbije doživljava gašenje. Namereni da ipak izdaju LP ploču momci iz 16x8x23x kreću u konačno oblikovanje materijala koji će se nešto kasnije pojaviti kao zaokružena celina na njihovom dugosvirajućem debiju “IZ PRINCIPA!”. U decembru nastupaju na dodeli muzičkih nagrada Radio Indexa koji ih proglašava najvećim nadama za narednu 1994. i godinu ipak završavaju trijumfalno.
Početak devedesetčetvrte je stanovnicima SRJ doneo Avramovićev dinar, a bend 16x8x23x je odveo na novu seriju koncerata među kojima je možda najupečatljiviji nastup na koncertnoj promociji prvog albuma Block Out-a “Crno belo i srebrno” u velikoj sali SKC-a. Nekoliko dana kasnije dele binu sa DLM-om u Inđiji da bi krajem meseca marta konačno ušli u novosadski studio DO-RE-MI. Pošto su u tom trenutku tri četvrtine postave i dalje činili srednjoškolci morali su da pronađu opravdanje za izostanak iz školskih klupa. Acko i Draganac su otišli kod školskog lekara glumeći da su prehlađeni dok je Vuk imao nešto većih problema, pošto je u njegovoj školi “procurila” informacija da namerava da izostane dve nedelje iz škole kako bi snimao ploču. Priča je kao što je danas poznato imala pozitivan ishod po 16x8x23x te su oni konačno i ušli u studio u terminima u kojima je to i bilo planirano.
Bend je u desetak snimajućih dana uz pomoć tonskog snimatelja Aleksandra Stamekovića – Stamene i muzičkog producenta/miks inženjera Predraga Pejića -Peđe zabeležio bubanj, bas, te kompletne gitarske deonice i deo vokala za svih 16 numera koje su trebale da predstavljaju prvi album u Trilogiji 16x8x23x. Miks materijala je morao da sačeka da se usnime i vokali za preostale numere, a preplitanje termina sa sastavima koji su snimali albume u istom studiju u leto 1994. je prolongirao miks za septembar te godine. Petnaest pesama je smiksao Peđa uz sugestije članova benda, a pesmu “Velike vatrene lopte” je bend miksao u Studiju M sa Janom Šašom koji će im u narednim godina biti glavni saradnik u studijskim avanturama. Tom prilikom je i urađen master za gramofonsku ploču koju je bend u tom trenutku još uvek planirao da objavi. Snimanje vokala “rascepkano” na gotovo celo leto i miks koji je trajao duže nego što je planirano, kao da su pogodovali drugoj važnoj niti priče; dok je 16x8x23x snimao album, u Beogradu je stasavala nova izdavačka kuća naklonjena upravo onakvom zvuku kakav su oni gajili – Metropolis records.
Tokom cele 1994. bend nije prestajao da radi ono što je znao da radi najbolje, odsviravši preko 40 koncerata.
Muzički urednik Metropolis Records-a Drago Borić je krajem godine članove benda susretao u nekoliko navrata, prvo u novosadskoj muzičkoj prodavnici Selena, a zatim i na nekoliko beogradskih radio stanica. Pregovori oko potpisivanja za Metropolis su okončani krajem januara, a kao datum objavljivanja albuma “IZ PRINCIPA!” odabran je 13. april 1995. Izlazak prvog albuma 16x8x23x prati odlična prodaja, učestala koncertna aktivnost i velika medijska zastupljenost. Grupa kada ne svira posećuje svaku radio stanicu u Srbiji od koje dobija poziv za gostovanje od Prištine do Zrenjanina, a UNPLUGGED nastup u noći između 26. i 27.marta 1995. na Radio Jugoslaviji im donosi i poziv za Festival Akustičarske muzike u Sivcu te godine. Od maja do decembra beleže prva mesta na gotovo svim radio stanicama u Srbiji sa različitim singlovima: Studio B – Diskomer – dva broja 1 sa pesmama “Gospodar vremena” i “Sivilo šume”, Radio Kragujevac – sedam nedelja na broju 1 sa pesmom “Kifle sa džemom”, II program radio Beograda -”To je samo Rock and Roll” tri broja 1 – “Miloš Šestić”, “Kifle sa džemom” i “Hi njen” itd,itd…
Spot za pesmu “Miloš Šestić” se besomučno vrteo na svim televizijama koje su pratile rokenrol, a Studio B je ugostio 16x8x23x u jednočasovnoj emisiji naslovljenoj sa “Ime ovog benda je…” u kojoj su momci iz benda izvodili svoju muziku i birali omiljene tuđe spotove za emitovanje
Sva značajnija novinska glasila su propratila izlazak albuma te su se prikazi mogli čitati u dnevnicima poput Naše Borbe, nedeljnicima poput TV Revije, mesečnicima poput Yu Rock Magazina i kvartalnim izdanjima kakav je bio kultni magazin RITAM. Primetan je i disonantan ton pri ocenjivanju dometa izdanja od pohvala (St. Rizinger, Štrbac, Dunđerski, …) do pokuda (Stakić i Đorđević) što je bilo prvo takvo iskustvo za bend.
Koncertna i medijska turneja po svim mestima u Srbiji koja imaju struju je dovela do niza rasprodatih samostalnih koncerata u većini gradova u kojima su nastupali. Kada se sve sabere i oduzme 1995. je predstavljala po svim parametrima diskografskog uspeha, najuspešniju godinu za 16x8x23x. Kako je bend pucao od samopouzdanja i imao gotovog materijala za skoro ceo drugi album članovi grupe su odlučili da naglo prekinu medijsku promociju albuma “IZ PRINCIPA!” kako bi snimili novi materijal i ovaj put mnogo brže predstavili publici svoja interesovanja, budući da su u prvom “olimpijskom ciklusu” snimali pesme u parnim (1992. i 1994.), a objavljivali ih u neparnim godinama(1993. i 1995.).
Ovaj potez će se u poslovnom smislu pokazati ishitrenim, ali bend čiji je prosek godina u tom trenutku bio 20 nije želeo da čeka, a oni koji ih bolje poznaju znaju da oni ni danas “sa naknadnom pameću” ne bi uradili ništa promišljenije i ne bi igrali na sigurno.
