NOCTURNE INTERVJU: BAND ZA JEDAN AUTO

16x8x23x – BUBANJ BAS GITARA I GLAS ili bend za jedan auto

Svedoci smo da se u poslednjih nekoliko godina mnoštvo bendova koji su delovali tokom devedestih ponovo pojavilo na muzičkoj sceni. Jedan od tih sastava je i 16x8x23x. Povratničkim koncertom na Long Night festivalu i odličnim izdanjem koje sadrži kompletan dosadašnji opus, bend je krenuo u nove pohode. O povratku, izdanju i daljim planovima, pričamo sa Vukom Popadićem.

16x8x23x je ponovo tu. Kakav je osećaj vratiti se na scenu posle toliko vremena?

Vuk Popadić: Reći da je osećaj fenomenalan će možda zvučati kao otrcana, hiljadu puta prežvakana fraza. No osećaj je upravo takav. Uželeli smo se jedni drugih, uželeli smo se pesama koje smo pravili i vatre koju one izazivaju u nama dok ih izvodimo. Uželeli smo se i publike. 16x8x23x je uvek prvenstveno bio koncertni band. Na studijskim snimcima se može čuti samo deo onoga što smo bili spremni da isporučimo na bini. Prirodno, nedostajao nam  je i kreativni proces, odnosno rad na novim pesmama. Interesovalo nas je zapravo, kako ćemo sa ove vremenske distance posmatrati stare stvari i kako će izgledati ono novo što sada izlazi iz nas.

Verujem da ste mnogo puta objasnili, ali ja nisam nigde našao podatak. Zašto i šta znači 16x8x23x?

Hteli smo potpuno drugačije ime od svih dotad postojećih, odnosno onih za koje smo mi čuli. U početku nas je zabavljalo da objašnjavamo šta ime benda znači i kako se čita, te smo iz tog razloga izmišljali različita objašnjenja za svaki od medija na kojima smo nastupali. Hteli smo da kada se sretnu dva slušaoca, jedan iz recimo Kruševca i jedan iz Sombora na primer, krenu da se raspravljaju kako su obojica čuli članove benda na radiju kako objašnjavaju da ime znači dve različite stvari, a ako bi im se priključio neko iz nekog drugog grada imao bi da ponudi neko treće objašnjenje. Onda smo se malo umorili od toga jer je oduzimalo dobar deo vremena rezervisanog za razgovor, pa smo rešili da to budu brojevi pesama na našoj trilogiji albuma: prvi je imao 16 pesama, drugi 8, a treći koji nikad nismo snimili – 23. Pošto interesovanje za značenje imena nije jenjavalo, vratili smo se na jedno od ranijih rešenja – pošto su ljudi čitali krstiće kao matematičku operaciju (16 puta 8 puta 23) rekli bi im da su to dimenzije cigle koju bacamo u lice znatiželjnicima. Inače, krstići su stilizovane tačke, ima ih tri i označavaju prvobitnu hard core orijentaciju benda, a ime se pravilno izgovara 16 OSAM 23.

Pored reuniona, obradovali ste fanove lepim izdanjem…

Sve što smo snimali devedestih je praktično bilo nenabavljivo za modernog slušaca i negde smo osećali potrebu da ispravimo stvar time što ćemo sabrati kompletan dosadašnji opus na 2 CD-a. Konceptualno smo naš opus podelili na dve celine. Prvu zaključuje objavljivanje albuma “Iz Principa!” a obuhvata i snimke objavljene na 7″EP-u naslovljenom imenom grupe. Druga celina se sastoji iz kompletnog drugog albuma “Prove(t)riti glavu” i poslednjeg snimljenog CD maxi singla “Drum i bus”. Prvi korak je bio da nivoe usnimaka uskladimo sa aktuelnim trenutkom. Svih 29 pesama je originalno usnimljeno na analognim spravama, na čega smo posebno ponosni, te je u skladu sa tadašnjim standardima prebacivano na DAT-ove sa kojih se dalje radila duplikacija. Materijal nam je sa DAT-ova na Hard disk prebacio Marko Jovanović, a onda su se remasterizovanjem bavili Nikola Vranjković i Marko Nježić. Postojala je i ideja da sa analognih traka uradimo remaster pa da uporedimo rezultat, ali smo negde usput odustali od te ideje. U suštini, sve je identično originalnim snimcima samo što se eto sada na CD-u možda bolje čuju neke stvari. Izdavač je koncertna agencija LONG PLAY iz Beograda, koja u svom katalogu ima izvođače u rasponu od Bajage i Instruktora, preko Darka Rundeka, Pekinške patke, Hladnog piva i Block Out-a, do eto sada i nas. Od “najljućeg” mejnstrima do “mrgodnog” underground-a ( smeh). E da, u bukletu su sabrane fotografije iz svih faza delovanja benda, korišćen je i vizuelni materijal koji sam pravio za omote prethodnih ploča, tako da je u pitanju jedno sveobuhvatno izdanje kada je estetika benda u pitanju.

Na izdanju nema novih pesama, kakv je plan dalje? Da li ćete raditi na novom materijalu?

Ta konstatacija se može shvatiti samo uslovno jer je kompletno poslednje izdanje došlo samo do jako uskog kruga ljudi koji su bliski bendu i nikad nije distribuirano u tadašnjoj prodajnoj mreži. Takođe, ni prvi ni drugi album nisu objavljeni na CD-u, što nije bila otežavajuća okolnost kada je u pitanju prvi album jer je ’95. u Srbiji izašlo ukupno tri kompakt diska, a sve drugo je izašlo samo u kasetnom formatu, dok je za drugi album to bio ozbiljan problem jer nije mogao da dođe do slušalaca. Na novom materijalu smo počeli da radimo čim smo rešili da se ponovo okupimo. Mali problem kada je brzina rada na novim pesmama u pitanju nam predstavlja činjenica da je Aleksandar Zarić Acko, koji je samnom koautor gotovo svih pesama koje smo dosad objavili, trajno nastanjen u Beču. Tih 600 kilometara razdaljine premošćujemo zahvaljujući modernim tehnologijama, a imamo i redovne probe preko skype-a (smeh). Uračunali smo kašnjenje signala i onda sviramo sa tim nekim mikro pomerajem. Šalim se, naravno. Mi smo “bend za jedan auto” (četvorica nas je) i na gotovo svake dve nedelje u poslednjih dva meseca imamo probe. Leto ćemo iskoristiti da sviramo na nekoliko festivala na otvorenom, te da snimimo novi maxi singl, koji ćemo sa jeseni izdati na 12″ vinilu u limitiranom tiražu, a ponudićemo ga i za besplatan download. Dakle do kraja godine, novo izdanje sa bar 4 pesme i svirke po nekim klupskim prostorima u toku jeseni.

Šta je to što razlikuje 16x8x23 danas i nekada. Koliko su se pogledi ka muzici koju radite promenili ili koliko su ostali isti?

Uvek smo bili bend problematičan za žanrovsku klasifikaciju. Svoju diskografsku odiseju smo započeli kao klinci od 17, 18 godina, tako da su promene bile neminovne jer kako smo odrastali radeći u bendu, tako se i razvijalo ono nešto što bih nazvao našim kreativnim rukopisom. Stil je čovek sam, što bi rekao čuveni filosof i iako nam se zamerao nedostatak “pravovernosti” odnosno stilske doslednosti to je uvek bio isti bend. To se najbolje čuje uživo, “Tautologija” ili bilo koja pesma sa drugog albuma je jednako gitarsko “prangijanje” kao i bilo koja pesma iz prvog perioda. Razlika je samo u municiji. Naša shvatanja se nisu promenila, mi smo bend čija su izražajna sredstva bubanj, bas, gitara i glas i samo sa tim idemo dalje. Teme koje ćemo tekstualno obrađivati su one teme koje nas trenutno opsedaju. Ne znam zašto je izmišljena forma albuma ako nam nije dozvoljeno da svaki album bude drukčiji. Doduše, mi smo se odlučili da ubuduće izbacujemo uvek po par pesama od jednom, odnosno da izdajemo pesme onako kako ih snimamo, kako bi izbegli situaciju iz devedesetih da snimamo u parnim godinama a izdajemo materijal u neparnim. To je onda bilo pitanje moranja, a sada su se okolnosti bitno promenile.

Mi smo ovog puta i “DA!” i “NE!”.
“DA!”, dobroj svirci i novim izazovima, a  u “novoj inkarnaciji” i “NE!” svirci po svaku cenu, “NE!” ljudskoj gluposti i “NE!” najrazličitijim kompromisima na koje smo u prošlosti pristajali.
Svaki kraj je novi početak. Što bi rekli ovi iz “Šesnaest osam 23″:
“Jučerašnje daljine su današnje blizine, Jučerašnje blizine su današnje daljine”.

Intervju vodio: Marko Ristić